Slava Sveti Vasilije Veliki – Vasiljevdan : Običaji, Mali Božić i proslava Srpske Nove godine

Istorija i značaj Svetog Vasilija Velikog

Sveti Vasilije Veliki, arhiepiskop Kesarije, bio je jedan od najučenijih ljudi svog vremena.

• Učitelj crkve: Naziva se „pčelom crkve Hristove“ jer je sakupljao duhovni med i branio pravoslavlje od jeresi.

• Tvorac liturgije: Sastavio je tekst Svete liturgije koja se služi deset puta godišnje, uključujući i sam dan njegovog praznika.

• Čovekoljublje: Bio je osnivač prvih bolnica i narodnih kuhinja (čuvena „Vasilijada“), posvetivši život brizi o siromašnima.

Narodni običaji: Vasilice i spaljivanje badnjaka

Mali Božić nosi naziv po tome što se na ovaj dan ponavljaju mnogi obredi od Božića:

• Obredna Vasilica: Na ovaj dan domaćice mese Vasilice – obredne hlebove koji mogu biti slani (od projinog brašna sa mašću) ili slatki (od kiselog testa). U njih se, kao i u česnicu, često stavlja novčić.

• Spaljivanje ostataka badnjaka: U mnogim krajevima se na ovaj dan spaljuju ostaci badnjaka koji su čuvani od Božića, kako bi se prizvala toplina i blagostanje u dom.

• Novo leto: Pošto se istog dana slavi početak Nove godine po julijanskom kalendaru, običaj je da se u kuću unese nešto novo ili da se započne neki posao kako bi cela godina bila uspešna.

Istorija i značaj Svetog Vasilija Velikog

Sveti Vasilije Veliki (329–379. g.n.e.) bio je arhiepiskop Kesarije u Kapadokiji i smatra se jednim od najumnijih otaca hrišćanske crkve. On nije bio samo teolog, već i veliki praktičar vere čiji uticaj traje već sedamnaest vekova.

• Stub Pravoslavlja: Bio je nepokolebljiv borac protiv jeresi, a njegova dela o Svetom Duhu i monaškom životu su i danas temelj pravoslavnog učenja. Zbog svoje učenosti i pravednosti, naziva se „Velikim“.

• Tvorac Liturgije: Sveti Vasilije je autor teksta Svete liturgije koja nosi njegovo ime. Ova duboka i uzvišena služba se u pravoslavnim hramovima služi deset puta godišnje, uključujući i sam dan njegovog praznika – 14. januar.

• Prvi humanitarac: On je u Kesariji podigao čitav „grad milosrđa“ poznat kao Vasilijada, gde su se nalazile prve bolnice, narodne kuhinje i prenoćišta za putnike. Time je postavio temelje modernog hrišćanskog milosrđa.

• Ključna razlika: Sveti Vasilije Veliki (Januar) vs. Sveti Vasilije Ostroški (Maj)

Česta je nedoumica među vernicima i posetiocima sajta o kojem svetitelju je reč. Evo jasnih razlika koje treba da znate:

• Vreme i mesto života: Sveti Vasilije Veliki je živeo u 4. veku u Kapadokiji (današnja Turska). Sveti Vasilije Ostroški je živeo u 17. veku u Hercegovini i Crnoj Gori.

• Poreklo: Sveti Vasilije Veliki je poreklom Grk i bio je vizantijski bogoslov. Sveti Vasilije Ostroški (rođen kao Stojan Jovanović) je Srbin i bio je hercegovački mitropolit.

• Uloga: Sveti Vasilije Veliki se slavi kao učitelj crkve i pisac liturgije. Sveti Vasilije Ostroški se slavi kao najveći srpski Čudotvorac i iscelitelj.

• Svetinja: Za Svetog Vasilija Velikog vezujemo duhovno nasleđe i pismenost, dok za Svetog Vasilija Ostroškog vezujemo manastir Ostrog, gde počivaju njegove netruležne mošti.

FAQ (Česta pitanja)

Koja je razlika između Svetog Vasilija Velikog i Svetog Vasilija Ostroškog?

Ovo su dva različita svetitelja. Sveti Vasilije Veliki (slavi se 14. januara) bio je arhiepiskop u 4. veku u Kapadokiji, pisac liturgije i učitelj crkve. Sveti Vasilije Ostroški (slavi se 12. maja) je veliki srpski čudotvorac iz 17. veka, čije mošti počivaju u manastiru Ostrog.

Zašto se 14. januar naziva „Mali Božić“?

Naziv potiče od narodnog običaja da se na ovaj dan ponavljaju mnogi rituali sa Božića. Ponovo se unosi badnjak, mesi se poseban hleb (Vasilica) sličan česnici, a u kuću dolazi polažajnik kako bi se potvrdila radost Hristovog rođenja i blagoslovila Nova godina.

Šta je Vasilica i kako se priprema?

Vasilica je obredni hleb koji se mesi isključivo za ovaj praznik. Može biti slana (često se pravi kao pita od kora ili projara sa mašću) ili slatka (od dizanog testa sa medom). Karakteristično je da se, kao i božićna česnica, često ukrašava simbolima napretka ili sadrži novčić.

Da li je Sveti Vasilije uvek mrsna slava?

Praznik pada u periodu van velikih postova, pa je trpeza po pravilu mrsna. Međutim, ukoliko 14. januar padne u sredu ili petak, pravilo crkve nalaže da trpeza bude posna (dozvoljena je riba).

Da li se na ovaj dan slavi Srpska Nova godina?

Da. 14. januar je prvi dan nove godine po julijanskom kalendaru. U srpskom narodu se ovaj praznik slavi molitveno u crkvama (Moleban za novo leto), ali i svečano u krugovima porodice uz bogatu trpezu.