SMEDEREVO – PRESTONI GRAD

Da, baš tako! Ovo nije priča o bilo kom srpskom gradu, već o Smederevu, gradu koji je čak dva puta tokom svoje istorije imao tu čast da bude prestonica Srbije. Priznaćete, dovoljno za izuzetnost, no, to je samo izazov da se zaviri u njegove ulice, trgove, zdanja, oseti njegov duh.

A do izazova nije daleko i teško stići. Samo pedesetak kilometara udaljeno od Beograda, Smederevo se smestilo na ušću Jezave u veliki Dunav i zaista ima šta da ponudi – od istorijskih znamenitosti, prirodnih lepota, pa do vina.

Za početak – Smederevska tvrdjava
 

Carigrad na Dunavu bilo je Smederevo u 15. veku, kada ga je despot Đurađ Branković gradio kao novu prestonicu despotovine Srbije. Tvrđava je projektovana po uzoru na Konstantinopolj, s trougaonom osnovom i zaštitom sa tri strane - vodama Dunava, Jezave i kanala koji su ih spajali. 

Smederevski grad bio je graditeljsko čudo svog vremena, najveća ravničarska tvrđava Evrope, a po njemu je despot dobio nadimak Smederevac. Čim je 1428. počelo zidanje Smedereva, ono je postalo metropola gde se sleglo mnoštvo stranaca, od vizantijskih inženjera, preko dubrovačkih i ugarskih trgovaca do despotovih najamnika Nemaca, Francuza, Italijana, Mađara, Grka.

Despot Đurađ je uspeo da prihodima iz bogatih majdana, od Novog Brda do Rudnika, korumpira sultana i izgradi moćnu tvrđavu. Pravi je kuriozitet da nju Osmanlije nikad nisu uspele da osvoje oružjem, iako su je besomučno opsedale. O snazi despotovog grada svedoči i brdo kamene i gvozdene đuladi kojom su Osmanlije tukle njene zidine. One su atrakcija obližnjeg muzeja, kraj kojeg se obavezno slikaju mališani.

Poseta tvrđavi je poseban doživljaj, jer i danas može da se vidi da je imala 25 kula visokih 25 metara. Izgrađena za samo 11 godina, Smederevska tvrđava je nemi svedok istorije, koji nas vodi u vreme Proklete Jerine, druge žene Đurđa Brankovića, koja je opevana kao bogata i surova vladarka, ali i kao tragičan lik srpske srednjevekovne istorije.

I Karadjordje ima svoje mesto


Ono što je za Beograđane „kod konja“ ili „kod sata“, za Smederevce je, svakako, kod Duda. Omiljeno mesto sastanka i odmora, kao i omiljeno mesto za igranje najmlađih. Ovo je veoma važno istorijsko mesto u gradu, jer je ispod duda turski zapovedni Dizdar Muharem Guša predao ključeve grada voždu Karađorđu 1805. godine čime Smederevo postaje prestonica Srbije po drugi put. Takođe, dud koji se na tom mestu nalazi star je preko 300 godina.

A i Obrenovići

Vila “Zlatni breg” je građevina koja je među Smederevcima poznata kao „Kraljevi vinogradi“ , letnjikovac dinastije Obrenović. Nalazi se na Plavincu, u delu Smedereva sa kojeg se pruža najlepši pogled na Dunav. Ispred vile nalazi se vinograd sa najboljim sortama grožđa, a upravo ovde su napravljeni prvi tereni za tenis i kriket u Srbiji.

Smederevo – to je dobro vino

Kroz čitavu istoriju, kraljevske porodice su na poseban način bile vezane za vinogradarstvo i vinarstvo. S obzirom na burnu istoriju Srbije koja je doživela smene dve vladajuće dinastije – Karađorđevića i Obrenovića, ne čudi što u Srbiji danas pominjanje kraljevih vinograda asocira na dva različita lokaliteta – Oplenac i Smederevo

Najlepše smederevsko imanje na Plavincu od izvesnog Turčina Muhameda knez Miloš je kupio na vrhuncu svoje moći, 1839.godine. Ubrzo je naložio da se tu zasadi pet stotina sadnica najboljih vrsta smederevske loze. Vinograd se i danas nalazi na padini ka Dunavu do koje stižu vetrovi sa Karpata.
Kasnije, 1865.godine knez Mihajlo je sagradio jednospratni letnjikovac, svoju letnju rezidenciju, kasnije adaptiranu u stilu švajcarskih vila. Ovo elegantno zdanje otvoreno je za posetioce I uz najavu može se obići I razgledati.

Sve vinarije na Plavincu danas ne odlikuje skupa oprema I tehnologija, ali poseduju nešto što je neprocenjivo, od čega je moguće izgraditi prepoznatljivi lokalni brend – očuvani vinogradi stari mnogo godina.