Zanimljivosti iz srpskog folklora

Na listi Svetske baštine UNESCO (Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu) nalazi se pet srpskih manastira i tri srednjovekovne crkve. Pored njih i folklor u Srbiji je novi pretendent na svetsku listu kulturnih dobara od izuzetne univerzalne vrednosti, tačnije - srpsko kolo. Pored kola, dragulj naše tradicije su i narodne pesme, koje nemaju kompozitora već su prikupljene i zapisivane direktno od ljudi iz naroda, isključivo po sećanju.

Igraj kolo da te ceo svet razume

Kolo kao tradicionalna igra srpskog naroda i danas je veoma popularna. Bez kola ne može proći nijedno veselje, venčanje, pa ni skup svetskih zvaničnika. Plesalo se u svim zemljama širom sveta, a najbolji ambasadori kulture bili su upravo folklorni umetnici. Šopske igre plesao je nacionalni ansambl “Kolo” čak i na NBA utakmici, a folklor u Srbiji se igrao i za Ginisovu knjigu rekorda. Malo je poznato da je najbrojnije folklorno društvo Srbije, beogradsko Akademsko kulturno umetničko društvo “Ivo Lola Ribar”, nastupalo u zgradi Ujedinjenih Nacija u Njujorku i rasprodalo čak 16 koncerata u “Medison skver gardenu” u okviru turneje po SAD-u 80-ih godina. Tada je nastala i izreka “Biti Lolinac je stvar prestiža”. Danas ovo ugledno folklorno društvo Srbije uveličava značajne događaje poput sednice OEBS-a, predstavlja našu zemlju u UAE, Rusiji, Belorusiji, Japanu, nastupa na svetskim festivalima širom sveta i predstavlja najbolje ambasadore Srbije u svetu.

Frula, sviraljka, duduk

Uigranost i brojnost članova doprinosi vrhunskom kvalitetu programa koji, gde god da se izvodi, bude propraćen ovacijama publike, a brojne nagrade dokaz su kvaliteta srpskog folklora. Bogatstvo nošnje iz svih krajeva Srbije, devojačke pletenice i osmeh svih koji sa ponosom igraju kolo na sceni, atraktivno je na svim kontinentima. Kada se čuju zvuci srpske frule, nema onoga čije srce ne bi zaigralo, čak i ako ne potiče sa ovih prostora. Prvi koji su je koristili bili su pastiri, dok je danas njena uloga umetnička i služi za izvođenje kola i pesama radi zabave. Upravo zbog toga su najbolji pokloni iz Srbije naši izvorni, tradicionalni, srpski proizvodi, poput ovog duvačkog instrumenta - drvene šarene frule, koju možete kupiti i online, putem naše prodavnice.

Jelek, anterija i opanci

Čak i oni koji nisu ljubitelji folklora, dive se lakoći sa kojom umetnici plešu i trude se da krišom nauče i zaigraju neki korak. Najviše pažnje privlači raznovrsna srpska narodna nošnja. Ova, nekada svakodnevna odeća, označavala je etničku pripadnost Srba, koja ih je na taj način razlikovala od moćnih osvajača. Svako folklorno društvo Srbije koristi drugačiju narodnu nošnju, u zavisnosti iz kog kraja potiče i koje igre igra. Najčešće korišćeni delovi kostima, a ujedno i najbolji pokloni iz Srbije su: košulja sa vezom, suknja, kecelja, šajkača, pojas ili tkanica, jelek, libada, šalvare, marama, čarape i opanci.

Opanci - stari srpski zanati

Opanci (đonaši) veoma su popularni srpski proizvodi. Ova tradicionalna srpska obuća izrađivana je od štavljene goveđe kože sa debelim đonom i naročitim vrhom (kljunom) koji predstavlja ukras opanka. Folklor u Srbiji bez njih je nezamisliv, te tako svi oni koji igraju folklor znaju da oni tokom igre moraju da budu dobro fiksirani za nogu kaiševima koji idu oko članka. Ovi originalni, ručno rađeni srpski proizvodi pažljivo se čuvaju od zaborava, a mogu biti i lepe uspomene i pokloni iz Srbije. Sve vrste modela, kao i dostupne veličine, možete pronaći na našem sajtu putem online prodavnice, a na raspolaganju imate i novitete u našoj etno ponudi – kožni opanak sa ukrasnom bordurom, kao i opanak sa kljunom, izrađen od čiste kože.