Milutin A. Popović

Milutin A. Popović zabeležio je priče o zatvorenicama krajem 19. veka u Srbiji i štampao albume o njima. Međutim, ono što je specifično za ovog pisca, jeste da se on ne spominje u leksikonima i enciklopedijama. Kada je 1898. godine najavljena vest o izlasku njegovog albuma iz štampe, o samom piscu nisu unete dodatne iformacije.

Recepcija Albuma takođe je predstavljala istraživački problem. Te se tako u autorskom i predmetnom katalogu Narodne biblioteke Srbije ne postoje dodatne refernece. Nedostak informacija nije pak uticao na prodaju knjiga. Milutin A. Popović upoznao je javnost sa u to vreme zabranjenom temom, pa je interesovanje za ovu knjigu i dalje veliko.

Roman Zatvorenice - uvod u ženski kriminal

Uvod u ženski kriminal krajem 19. veka u Srbiji bio je gotovo tabu tema kojom se niko nije bavio, a još manje o tome i pisao, te se informacije o ovakvom zatvoru slabo mogu pronaći i online. Knjiga Milutina A. Popovića zato predstavlja veoma interesantno i bitno štivo. Žensko odeljenje Požarevačkog kaznenog zavoda najpre je bilo smešteno u Ćupriji, ali je 25. oktobra 1866. godine prebačeno u Požarevac, gde se i danas nalazi. Kako pisc navodi, život zatvorenica bio je veoma jednoličan i dane su im ispunjavali radovi u različitim radionicama. Postojalo je četiri radionice, dve platnarske, koje su se bavile izradom platna jedna ćilimarska radionica, i jedna za vezenje. Najrazvijenija i najproduktivnija radionica bila je ona za tkanje, u kojoj se tih davnih dana zarađivalo i do 1000. dinara godišnje. Odeljenje požarevačkog zatvora rađeno je po principu zajedništva u kom je postojalo deset zajedničkih prostorija. Osim radionica tu su se nalazile još i bolnica, čekaonica, stan za nadzornike ali i zatvorska ćelija za kazne, poput samice. Čak i u drugoj polovini 19.veka ovaj zatvor bio je blizu tadašnjim modernim zatvorima.

Sudbine zatvorenica pod velom tajne

Sem uvoda u ženski zatvorenički život krajem 19.veka ova knjiga sadrži i trideset i pet priča o zatvorenicama sa razlozima, a ponegde i sa svedočanstvima onih koje su želele da daju. Svaka zatvorenica ima svoju biografiju, kratku priču, kao i fotografiju. Neke priče zatvorenica su zaista zastrašujuće, dok su druge prepune bola i patnje. Dve najfascinantnije priče su priče zatvorenica Jane Morgan i Mileve Ristić. Jana je bila tadašnji školski primer nejednakosti muškaraca i žena. Jana je bila osuđena za ubistvo koje nije počinila, samo zato što je iz straha sakrila telo muškarca koga je drugi muškarac ubio. I ona i ubica dobili su po dvadeeset godina zatvora.

Mileva Ristić je sa druge strane možda bila jedna od najvećih monstruma u drugoj polovini 19.veka. Ona je sa svojim drugim suprugom rešila da ubije muževljevog sina, i kasnije ga obesi, kako bi ispalo da se mladić obesio sam. Naravno, sve je otkriveno i Mileva i njen suprug dobili su po 15. godina zatvora. Nakon svih tridest i pet priča, prepunih ubistava, čedomorstava i krađa, knjiga se završava tabelarnim statistikama zatvorenica po godinama, zločinima i okruzima. Zbog toga nije ni čudo što je pisac postao tražen kao i prodaja knjiga. Milutin A.Popović na samim koricama knjige naznačio je „Knjiga je spasena od zaborava“, i zaista i jeste tako jer nakon 120. godina možemo da pročitamo ovu knjigu i uputimo se u svet koji nam je bio nepoznat.

Iako na momente zastrašujuća, ova knjiga otkriće vam kakav je veštičarenje zločin o kome se možda do sada samo znalo online.

Knjiga Milutina A. Popovića provešće vas kroz svet istorijske beletristike i otkriti tajnu o kojoj se do ove knjige nije znalo.