KNEZ LAZAR I KNEGINJA MILICA - najvoljeniji srpski Knez i Kneginja

"Bolje da nas unuci mrtve pamte, nego da nas sinovi žive zaborave"

Ako postoje ličnosti i dogadjaj vezan za njih koje zna svaki Srbin, koji su u mitovima i legendama svima znanim, za koje se veruje da su baš oni odredili istoriju i sudbinu ove zemlje, onda su to knez Lazar i knjeginja Milica i bezbroj puta pomenut Kosovski boj.
 

Poznati i kao Car Lazar i carica Milica, srešćemo ih u brojnim epskim pesmama koje su dugo prenošene s kolena na koleno.

Početak braka u doba najveće moći Dušanove

Prema mišljenju istoričara Miličina veza sa Nemanjićima je bila stvarna i od ključne važnosti za to što je postala supruga Lazara Hrebeljanovića početkom šeste decenije 14. veka, najverovatnije 1353. godine.


U to vreme najveće moći cara Stevana Dušana Lazar je bio mladoženja vlasteoskog porekla, ali ne i pripadnik najistaknutijeg plemstva, pa je svoj ugled i društveni položaj potražio u braku sa ženom koja je imala korene u čuvenoj svetorodnoj dinastiji. Miličino nemanjićko poreklo predstavljalo je, ako ne presudan, onda sigurno veliki politički zalog i osnov budućeg državnopravnog legitimiteta Moravske Srbije


Ničim ne zaostajući za dobrom prirodom supruga svoga (kneza Lazara), Milica je dobrim vrlinama ukrašena, slavna, mužeumna, milostiva, milosrdna, pomirljiva i svakim dobrim svojstvom ispunjena, kaže pisac I patrijarh Danilo Treći u čuvenom spisu “Slovo o knezu Lazaru”.

Svoj brak započinju u vreme kada se pokazalo da Uroš ne može da vodi očevu veliku državu, mnogobrojni velikaši počeli su da grabe teritorije za sebe i usledili su unutrašnji sukobi i cepanja teritorija. U nekom trenutku, i Lazar je postao oblasni gospodar, sve moćniji nakon iznenadne smrti poslednjeg cara dinastije Nemanjić.

Lazareva vladavina

Ugrožen od Turaka, izložen stalnoj opasnosti da ga napadne Nikola Altomanović, strahujući i od napada Ugara, knez Lazar je morao i energično i mudro da dela na jačanju odbrambene moći svoje države.

Pošto je imao velik broj ženske rodbine, pretežno ženidbenim vezama, uspeo je da okupi oko sebe svoje moćne susede. Sestru Draginju, udao je za čelnika Musu, gospodara rudarskog kraja oko Kopaonika, grada i župe Brvenik, a kćer Maru, 1371. za Vuka Brankovića. Dve mlađe svoje kćeri predao je knez Lazar svatovima u Kruševcu. Jelena se udala za Ðurđa Stracimirovića Balšića, „gospodara vsom Zeti i pomorju“, a Teodoru za Nikolu Gorjanskog Mlađeg, uglednog feudalca u Južnoj Ugarskoj (Mačva).

Iz vremena Lazareve vladavine, o njegovoj supruzi nema mnogo istorijskih podataka. U tom periodu ona je bila posvećena stvaranju potomstva i obezbeđivanju produžetka nove dinastije. Prema istorijskim izvorima, imali su sedmoro dece: pet ćerki - Maru, Draganu, Jelenu, Teodoru i Oliveru, i dva sina - Stefana i Vuka.


Ta slika harmonične porodice posle samo šest godina zamenjena je surovom stvarnošću: posle Kosovske bitke i gubitka muža, za Milicu je nastalo vreme velikih porodičnih, ličnih i državničkih iskušenja.

Vidovdan, godina 1389.

Kada je sultan Murat podigao vojsku na kneza Lazara i Srbiju, knez Lazar je sazvao velmože, podanike i prijatelje uoči bitke, da mu pomognu u odbrani Srbije. Neki vladari su se odazvali kneževom pozivu, prvenstveno njegovi zetovi, i na Vidovdan 28.VI 1389. godine, izašli su na Kosovo polje da odbrane Srbiju od najezde Turaka. U tom boju je poginuo knez Lazar. Kneza Lazara i još nekoliko srpskih velmoža uhvatili su Turci i posekli.

"Ova bitka bila je godine 6897. meseca junija 15. dan. A tada, tada ne beše mesta u celoj toj zemlji gde se nije čuo tužni glas ridanja i vapaj koji se ne može ni sa čime uporediti tako da se vazduh ispunio...“.

Posle boja

Po pogibiji kneza Lazara na Kosovu, sin Stefan je nasledio očevu titulu, a knjeginja Milica energično se prihvatila regentske pozicije.


U nemirnim i teškim vremenima mudra i preduzimljiva udovica cara Lazara nalazila je rešenja dobra za njenu porodicu i Srbiju. Pridobijanje velmoža išlo je nešto sporije, ali je takođe bilo uspešno. U dvorskim poslovima vezanim za finansije, riznicu, dvor i kancelariju, kneginja Milica je imala poverljive ljude.

Od tog leta 1389. pa do kraja života 10. novembra 1405. Milica je, kao kneginja, a zatim kao monahinja Jevgenija, bila u pojedinim situacijama politički istaknutija od sina Stefana, čak i kada je postao despot.

Car Lazar i carica Milica – priča za večnost

Na Kosovu polju: „mučenik Hristov postade veliki knez Lazar“ (Despot Stefan: natpis na stubu mramornom na Kosovu), izborom i opredeljenjem za nebesko ispuni reči Njegove:

 „Od ove ljubavi nema veće do ako ko položi život za bližnje svoje“. Jn 15;13.

Onome koji je učinio izbor dostojan Nebeskog Cara narod nepokolebljivo imenu dodaje — car — i ovenčava ga oreolom svetavštva, a Crkva kanonizuje, već nekoliko godina posle pogibije.