Od imigranta do svetskog naučnika - priča o Mihajlu Pupinu

Od imigranta do svetskog naučnika - priča o Mihajlu Pupinu
 09.07.2018.

Da li ste znali koji je Pupinov prvi pronalazak? Saznajte više o Mihajlu Pupinu. Ujedno pogledajte i knjige za preporuku koje možete pronaći u našem online shopu.

Svet je dobio još jednog naučnika


Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju – oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo toga o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa. Ovako je govorila Olimpijada svome sinu Mihajlu Pupinu koji je poslušao majku i svet je zbog toga dobio još jednog naučnika koji će ga oblikovati u godinama koje dolaze.

 

Upornost se isplatila


Pupin je rođen 1854. godine u selu Idvor u Banatu. Nakon osnovne škole pohađao je Pančevačku gimnaziju u kojoj se zaljubio u prirodne nauke, naročito fiziku. Letnje raspuste provodio je u selu igrajući se sa drugovima i čuvajući stoku. U to vreme su bile česte krađe stoke koju su Mihajlo i ostali čobani čuvali. U želji da spreči krađu, osmislio je sistem signalizacije kojim su čobani međusobno komunicirali. Tada je došao do zaključka da se zvuk bolje prenosi kroz zemlju nego kroz vazduh i taj fenomen će biti osnova njegovih kasnijih otkrića.

 

 

 

Školovanje je nastavio u Pragu, a zatim odlazi u Ameriku gde postaje student na Kolumbija univerzitetu. Pošto je poticao iz siromašne porodice, morao je mnogo da radi da bi platio svoje školovanje. Preživljavao je radeći na farmama, utovarujući ugalj i radeći molerske radove. Upornost se isplatila. Završio je Kolumbiju kao jedan od najboljih studenata i dobio je stipendiju koja mu je omogućila nastavak školovanja na Kembridžu.

 


 

Od imigranta do svetskog naučnika

 

Njegova istraživanja i pronalasci omogućili su razvoj telefonije i radio–veza (Pupinova teorija i Pupinovi kalemovi), a uspešno se bavio i ispitivanjem rendgentskih X–zraka. Izumeo je dvadeset i četiri patenta na polju telefonije, telegrafije i radija i dobitnik je mnogobrojnih naučnih priznanja. Bio je prvi srpski konzul u Americi, a jedna laboratorija na Univerzitetu Kolumbija i danas se zove Pupinova fizička laboratorija. Dobitnik je Pulicerove nagrade za autobiografsko delo Od pašnjaka do naučenjaka koje se i danas u Americi čita kao obavezna lektira koja govori o oličenju američkog sna, putu od imigranta sa pet centi u džepu do svetskog naučnika. Pupin je umro 1935. godine u Njujorku gde je i sahranjen.

 

Pupinov moto


Njegov osnovni moto bio je: školuj se, nauči sve što možeš, primeni to i zaradi. Moto koji je i danas aktuelan i dobro dođe svakome kao ohrabrenje i poruka da je sve moguće ako se dovoljno potrudimo.

 

Znanje, to su zlatne lestvice koje nas vode u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz ovaj svet i vodi nas u život budućnosti, pun neuvele slave.


Knjige online – laka i brza kupovina


U našem online shopu možete pronaći fantastične knjige za preporuku. Priče o srpskim naučnicima, umetnicima i drugim znamenitim ličnostima iz naše istorije omogućava vam kupovina knjiga preko interneta. Pogledajte našu ponudu.

 


 

Istražite više:

  • Posetite laboratoriju za fiziku Pupin na Univerzitetu Kolumbija da biste bili svedoci nastavka njegovog naučnog nasleđa.
  • Posetite muzej i rodnu kuću Mihajla Pupina u Idvoru, Srbija oko 70 km od Beograda.
  • Posetite našu Mihajlo Pupin kolekciju za najbolje knjige o Pupinu.

Prijava na newsletter

Prijavite se na Serbianshop newsletter i obezbedite 10% popusta.

Pročitajte našu Politiku privatnosti.