Evropa I Srpsko Pitanje - Vasilj Popović

Šifra: B-148-69

Knjiga Vasilja Popovića Evropa i srpsko pitanje u periodu oslobođenja 1804–1918. je najbolji, sažet pregled politike velikih sila prema Srbima i Srbiji.

6,99 USD
+
-

DETALJNIJE

Miloš Ković o knjizi Evropa i srpsko pitanje


„Evropa i srpsko pitanje je najbolji, sažet pregled politike velikih sila prema Srbima u 19. veku. Vasilj Popović je ovde prikazao i protumačio odnos Rusije, Austrije, Britanije, Francuske, potom Nemačke i Italije, u rasponu od jednog veka, prema Srbiji, Crnoj Gori i neoslobođenim delovima srpskog naroda u susednim carstvima. Proučio je, međutim, i odnos Srba prema politici velikih sila, kako su „udešavali svoje držanje prema njoj, i kako je ta politika uticala na njihovu sudbinu u najodlučnijem periodu naše prošlosti“. Srbi su, kroz ceo 19. vek, „udešavali svoje držanje“, ali glavni cilj, samostalnost i slobodu u odlučivanju o sopstvenoj sudbini, uprkos volji velikih sila, nisu menjali.

Pojam „srpsko pitanje“ znači, kako Popović objašnjava, „pitanje nacionalnog oslobođenja i ujedinjenja“. Ono je otvoreno u približno isto vreme kada i italijansko, nemačko i slična nacionalna pitanja toga doba. To je bilo moguće, kako primećuje Popović, tek posle Francuske revolucije i uspona načela liberalizma i demokratije u evropskoj politici. Formalno, diplomatski, srpsko pitanje postavljeno je pred evropske sile, kao spremno za rešavanje, tek u Aneksionoj krizi 1908–1909. godine. (…)

Srbija kao da se, u našem vremenu, posle razbijanja Jugoslavije, vratila u geopolitički položaj iz 19. veka. Nesvesna sopstvenih diplomatskih tradicija, ona još traga za ciljevima i smislom svoje spoljne politike. Borba za puki opstanak, koja joj je nametnuta, ne može da bude njen visoki ideal. Postoji li danas „srpsko pitanje“? Ima li na silu rasparčani srpski narod pravo da obnovi ideju oslobođenja i ujedinjenja? Knjiga Evropa i srpsko pitanje svedoči o tome kako su tobože nedostižni ideali, zahvaljujući pameti i hrabrosti naših predaka, kada je za to sazrelo vreme, postali stvarnost.“ (Iz predgovora prof. dr Miloša Kovića)

Sadržaj knjige pogledajte OVDE

O autoru knjige
Vasilj Popović (27. januar 1887, Stolac – 25. avgust 1941, Kotor) je bio jedan od vodećih srpskih međuratnih istoričara. Njegov rad odlikovala je sklonost ka oblikovanju širokih sinteza gde je materiju postavljao problemski i više nastojao da navede na nova istraživanja nego da ponudi konačne odgovore. Među najznačajnije knjige ubrajaju: Istočno pitanje (1928), Evropa i srpsko pitanje 1804–1918 (1940) i Istorija novog veka 1492–1815 (1941). Njegova istraživačka interesvoanja pre svega su bila koncentrisana na srpsku diplomatsku i političku istoriju novog veka kao i na Istočno pitanje.

Gimnaziju je pohađao u Mostaru a studirao je u Beču i Gracu. Diplomirao je u Beču 1911. godine a doktorirao je na istom univerzitetu naredne, 1912. godine. Tokom prvih posleratnih godina radio je kao srednjoškolski profesor da bi se kasnije aktivno uključio u politički život Kraljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije. Bio je 1921–1922. poslanik Narodne skupštine Kraljevine SHS. Izabran je 1923. za docenta na Katedri za opštu istoriju novog veka Filozofskog fakulteta u Beogradu koja je ostala upražnjena nakon smrti Draže Pavlovića 1920. godine. Vanredni profesor postao je 1926. a 1930. upravnik Seminara za opštu istoriju novog veka. Redovni profesor psotao je 1933. godine. Kao univerzitetski profesor radio je sve do Aprilskog rata 1941. godine.

U vremenima nesigurnosti nakon sloma Kraljevine Jugoslavije, pod nerazjašnjenim okolnostima preminuo je u kotorskom zatvoru 25. avgusta 1941. gde je zatvoren od strane italijanskih fašista.
 

  • Godina izdanja: 2020.
  • IZDAVAČ: Catena Mundi
  • Broj strana:175
  • Pismo: Ćirilica
  • Povez:Mek
  • Format:21cm
     

Prijava na newsletter

Prijavite se na Serbianshop newsletter i obezbedite 10% popusta.

Pročitajte našu Politiku privatnosti.